Negativan ton, čija je namera da Borisa Miloševića predstavi kao “izdajnika srpskog naroda”, potkrepljen je izjavama Milorada Dodika i Ivice Dačića, političarima koji su svoju dugovečnost na političkoj sceni obezbedili time što su kroz karijeru sve drastičnije propagirali nacionalizam, i na osnovu toga stekli ličnu, političku i materijalnu korist.
Tabloidi i nacionalistički političari, izbegli su da na naslovne strane istaknu da će predsednik Hrvatske Zoran Milanović i drugi potpredsednik vlade i ministar branitelja Tomo Medved učestvovati u komemoraciji srpskih civilnih žrtava Oluje u Gruborima, nekoliko dana kasnije.
Inicijativa mladih za ljudska prava u potpunosti podržava prisustvo delegacije SDSS Kninu, kao i delegacije predsednika i ministra branitelja po prvi put u Gruborima.
Hrvatske i srpske zvanične istine o Oluji su različite i isključive. 25 godina kasnije, dve nacionalne istine su propagandnim mašinerijama jačale, na način i sa ciljem da učine nemogućim suživot i saradnju dva naroda. Hrvatska istina kaže da je ovom akcijom legitimno oslobođen okupirani deo teritorije Hrvatske, koja je međunarodno priznata država. Srpska istina kaže da je Oluja operacija etničkog čišćenja, usled koje je 200.000 građana srpske nacionalnosti izbeglo iz Hrvatske, a stotine civila izgubilo život.
Svaki napor da se pronađe razumevanje između dve zvanične istine, koje međusobno nisu isključive, već su obe istinite u osnovi, može doprineti utvrđivanju istine o civilnim žrtvama rata, i sudbinama nestalih osoba, i zbog toga nosi veliku važnost. Takođe doprinosi izgradnji razumevanja među narodima, koje je je osnova za izgradnju trajnog mira.
Učešće na dvema zvaničnim obeležavanjima i komemoracijama hrvatskih i srpskih političara je važan korak ka međusobnom poštovanju i razumevanju. To je u najvišem interesu srpske manjine u Hrvatskoj, i jedini koji mogu imati štetu od ovakvog poteza su srpski nacionalisti u Beogradu.
Sramota je srpskih nacionalista što lične interese uvek stavljaju iznad interesa ljudi koji žive u susednim državama. Beograd, a danas i Dodik koji predstavlja Banjaluku, nikada nije pokazao ambiciju za unapređenjem života srpske zajednice u regionu, već isključivo interesa zvaničnog Beograda i ličnih interesa nacionalističih političara.
Taj ekstremni nacionalizam, od koga žive Dačić i Dodik i njihovi istomišljenici, odveo nas je u rat za koji naši roditelji kažu da nije bio moguć. Nisu mogli ni da zamisle da će zaista doći do rata.
U periodu tinjajućeg neprijateljstva u regionu, kada svi mi mislimo da rat nije moguć – imamo obavezu da podržimo svaku inicijativu koja ima za cilj izgradnju mira.
